Ljudi oko nas

Beogradske priče

Majstore, oderi jedan biftek za gospodina

Prošetah danas posle radnog vremena pijacom. Beogradska pijaca, poslepodne, utišana u odnosu na jutarnju vrevu, obuzeta nekim posebnim mirom, onim koji dolazi od umora i dobro ispražnjenih tezgi.

Mir u kome vam se čini da ne možete doživeti nikakvu neprijatnost…

Umorni prodavci pakuju robu u tezge, relativno zadovoljni kakvom - takvom zaradom, međusobno izvikuju razne pošalice. Divota jedna slušati ih. Nisam baš imao nameru da kupujem nešto mesnato, s obzirom na nivo holesterola, al šta ćeš, prokleta duša slovenska, zamirisa mi dim ispred moje omiljene mesare. Svratiću tek da malo jače udahnem i pozdravim poznata lica: Dobar dan, komšija!

Ali unutra, ko bi odoleo predivnom parčetu gronika prodimljenom na bukovini…

- Komšinice, ajde jedno lepo parče.

To kažem tek radi reda, po navici, ja ne zakeram nikad, a parče uvek bude lepo. Ajde sad, da nisam džabe ulazio, dodah i jedan par njihove predivne domaće kobasice, što bi rekli, ne ide majka da jede ćerka da gleda, na ćerku da ne da. Dok sam tražio sitan novac, jer sve to i jeste zaista prilagodljivo našem džepu, čujem iza sebe glas:

- Imate li biftek?
Prenerazi se preumorna mesarka.
- Ima komšija, al znate, on ide ucelo, a cena je tolika i tolika (o hiljadama se radi).
- Pa šta - odgovori on besno - ko tebe za to pita?!
- Dobro, dobro komšija - odgovori mesarka i doviknu u radni deo:- Majstore, oderi jedan biftek!

Nisam odoleo da pri izlasku ne pogledam prefinjenog Mr. Beaf-a. Ma nema kako, bato, sve firmirano, od cvidža do patika na bosu nogu, a kako će tek biftek uz sve to da prija.

Rekoh li ja da se na beogradskim pijacama retko može naći nešto negativno?

Pa i ne može,u stvari...

Miloš - Blogotres

Nisam baš imao nameru da kupujem nešto mesnato, s obzirom na nivo holesterola, al šta ćeš, prokleta duša slovenska, zamirisa mi dim ispred moje omiljene mesare.