Blogomudraci

Čekajući Godoa ili priča o odgovornosti za sopstveni život

Postoje životni događaji koji nisu u našoj moći. Neke stvari se jednostavno ne mogu uraditi/promeniti samo zato što mi tako želimo. Međutim, ono što jeste u našoj moći je način na koji ćemo reagovati na te životne događaje.

Psihologija i psihoterapijska praksa podstiču ljude da osveste svoju sopstvenu moć i da budu kormilari svog životnog broda. Na tom putu ima mnogo prepreka. Čovek jednostavno može da bira da ih ignoriše, da čeka da se same od sebe uklone, da ih neko drugi reši. Ovaj izbor jeste jedan od mogućih, ali čini da život prođe pored nas... u čekanju...

Sigurno teže i zahtevnije u svakom smislu jeste hvatanje u koštac sa problemima. Ovakav životni stav i prihvatanje odgovornosti nosi lepotu. Život nisu samo problemi. Aktivno življenje sopstvenog života, njegovo kreiranje kroz sopstvene izbore, upravljanje ka onim ciljevima koje želimo, nosi radost, zadovoljstvo, sreću, uživanje u sadašnjem trenutku. To znači da se jednog dana nećemo osvrnuti i zapitati gde nam je prošao život, već ćemo se sa zadovoljstvom sećati svega što smo za sebe stvorili.

Snaga je u svakome od nas. Važno je spoznati je. Takođe je važno spoznati i sopstvene slabosti. Samo na taj način bićemo u stanju da budemo učesnici u svom životu, a ne posmatrači, koji kao list na vetru lete i padaju tamo gde ih život nanese.

Čekanjem Godoa, kao Beketovi junaci, biramo pasivnu poziciju koja znači da se suštinski nećemo pomeriti sa mesta ceo svoj život. Svaki život je dragocen i lep i ima svog kovača sudbine, koji je svako od nas za sebe. Možda je lakše čekati, ali je lepše živeti!

MSc Jelena Milošević, dipl. psiholog