Sa osmehom kroz život

ČETRDESETE

„Ukoliko si obuzet jednom mišlju onda će se ona i obistiniti“ – koliko sam samo puta ovu rečenicu čula. Ipak, nikada do sada nisam shvatala ozbiljno njeno značenje. Nikada do sada.

Moguće da su zaista četrdesete godine neka prekretnica u životu, da tada svodimo račune, kako kažu. O godinama nisam iskreno nikada ni razmišljala ozbiljno, a ni doživljavala sve te promene koje idu sa njima. Kroz život me vodio osmeh, dobro društvo, uživanje u svemu što mi se dešava. Čak mi je i posao bio igra. Sve je nekako išlo lako.. ili sam sve olako doživljavala. Biće da je ovo drugo, pa sam prve veće probleme tako teško prihvatila. A opet, upravo zahvaljujući dobroti drugih ljudi, a valjda negde i svojoj kad sam zaslužila tu pažnju, uspela sam da se vratim i budem svoja.

Ipak, dozvolila sam da me turbulentni događaji u životu, poput promene posla i gubitka drage osobe, skrenu s puta. Da više ne uživam u stvarima koje sam toliko volela, da pomislim da mi zaista nije dobro, fizički, a zapravo je sve u redu.

Pomislih, pa nisam ja sama. Ima nekih ljudi koji me vole, a zapravo i nemam neki ozbiljan razlog da budem nesrećna. Teško je to tako sagledati, ali ja sam uspela, jer su mi upravo oni koji me vole ukazali na to. Zaista je istina da su u životu najvažniji ljudi koji te čine srećnim.

Okrenite se, dobro pogledajte i promislite šta vas ispunjava, ko vam želi dobro, ko vas uveseljava, šta volite da radite, u čemu najviše uživate... kockice će se same složiti i biće vam jasno.

I bolje je, mnogo bolje. Rešila sam da tako bude. Smejem se i radujem, svakom danu, mnogim stvarima, malim i velikim. I volim, svim srcem.

Jelena Bajević