Preporučujemo/Vodimo vas
Indija - zemlja kontrasta (II deo)
Živi kao da ćeš sutra umreti, uči kao da ćeš živeti večno
Nakon obilaska Tadž Mahala i Agre, te gledanja u zalazak sunca veličine ogromne ružičaste kugle, put se nastavlja ka Džajpuru (Jaipuru), središtu Radžastana, gde sam saznala kako se meri vreme, dani i planete vekovima unazad, uz pomoć 19 astronomskih instrumenata, ujedinjenih u građevini Jantar Mantar, koju je u 18.veku sagradio kralj Sawai Jai Singh.
Obišla sam poznato svetilište majmuna „Monkey temple“, u kom se gomila majmuna šeta slobodno u hramu sagrađenom u stenovitom i pustinjskom delu i gde se gomile Indijaca kupaju u svetoj vodi, koja ima lekovita dejstva, a nama Evropljanima deluje poprilično prljava. Koliko god da sam pokušavala da nađem izvor i način kako se ona čisti i obnavlja, nisam uspela.
Hinduizam je drevna azijska religija koja je svoj razvoj započela u Indiji, u 16-15. veku p.n.e. U ovoj religiji koja se i danas praktikuje naglasak je na načinu života, jer hinduizam nema ni osnivača ni proroka, niti određenu crkvenu ili institucionalnu strukturu. Mnogi ljudi ga smatraju savezom kultova i običaja, ideja i duhovnih težnji. Ovde se postavlja i pitanje da li se radi o jednoj veri ili više njih, jednom bogu ili više bogova, jer Hindus može poštovati jednog boga, nekoliko bogova ili pak nijednog. Neki od njih su vegeterijanci i gaje poštovanje prema svim živim bićima, dok će drugi žrtvovati životinje za vreme hramskih praznovanja i svečanosti. Neki obožavaju Šivu, Višnu, Ganeša, Krišnu, Lakšmi ili njihove inkarnacije.
Hinuduizam se razlikuje od ostalih religija jer stavlja naglasak na seobe duša i nizove utelovljenja ili reinkarnacije. U klasičnom hinduizmu delovanje ili karma i dužnosti ili darma su glavne osnove. Karma će nagomilavanjem dobrih ili loših dela uticati na čovekovu sudbinu, ali ne postoji jedan način da se postigne dobra karma. Pojam svastike kod hindusa, budista i đainista označava simbol mira, sklada, sreće i dobrobiti, dok je istu tu svastiku Hitler koristio za simbol nacističke Nemačke.
Svastika se pojavljuje u Evropi nakon istraživanja čuvenog Hajnriha Šlimana, koji je na mestu drevne Troje pronašao ovaj krst, a povezao ga je sa sličnim oblikom koji je pronađen na grnčariji u Nemačkoj. Postoje razne teorije, ali do dana današnjeg se ne zna ko je Hitleru predložio baš svastiku. Definitivno se radi o istom simbolu, koji je postao povezan sa idejom rasno „čiste“ države, a za koji Indusi tvrde da se kod njih nikad nije koristio u svrhe progona, genocida, fašizma i rasizma.
Hindusi veruju u monogamiju, te tako imaju samo po jednog bračnog partnera, ali pod uticajem muslimana poprimili su neke islamske običaje. Indijke su obučene u sari koji pokriva sve, uključujući i glavu (lice može biti pokriveno ili ne), osim stomaka, što je probudilo moje interesovanje, s obzirom da sam bila u prilici da gledam gole i opuštene stomake čak i Indijki od 70 godina. Ubrzo sam dobila objašnjenje da je stomak simbol materinstva, te da samim tim nije nečisto ni sramotno da bude otkriven i da isti mogu da vide i otac i brat, dok se za noge zna u kom delu isključivo mogu biti otkrivene.
U Indiji je i dalje zastupljen sistem kasti, iako nije zvanično na snazi i dalje se primenjuje, pogotovo prilikom sklapanja brakova. U Džajpuru sam upoznala Shristi, koja je u našem hotelu bila zadužena za odnose sa gostima. Shristi ima 27 godina, govori 3 strana jezika, uvek je lepa, doterana i moderna. Poreklom je iz Indora, grada koji je proglašen za najčistiji indijski grad i grad hrane. Nakon mog odlaska ostale smo u kontaktu i pitala me je kada ću ponovo posetiti Indiju. Kako nisam nikako mogla da joj objasnim da nama i nije baš usputno doći u Indiju, pozvala me je na svoju svadbu sledeće godine, na šta sam joj obećala da ću doći i pitala je koliko dugo ima partnera. Dobila sam odgovor: „Nemam dečka, sada su moji roditelji počeli da mi traže mladoženju, vreme je“.
Indijske svadbe su posebne i traju od 5 do 7 dana. Ženama se oslikavaju ruke i noge kanom (Mehndi), pripreme traju više dana i jako su slikovite, cvetne i pune boja. Prisustvovala sam jednoj u Džajpuru, gde je mladoženja došao na slonu, a mlada u kočiji sa konjima uz zvuke truba i vatromet.
Sledeća indijska destinacija je Goa. Stecište hipija, ludih žurki, najboljeg indijskog hašiša, najlepših peščanih plaža i zalazaka sunca koje upada u more, oslikava najlepše pejzaže i pretvara nebo u širok spektar ružičastih boja. Na Goi živi veliki broj katolika, što je ostalo kao zaostavština od Portugalaca. Velikom broju žitelja je životni san da obiđu Portugal. Tu sam upoznala Saku i Kamlu, koje su mi iscrtale šare Mehndija po dlanovima, a zauzvrat sam pokušala da ih naučim čitanju i pisanju.
Nakon pravog odmora od nekoliko dana završavam putovanje u Mumbaju, nekadašnjem Bombaju (tako su ga nazvali Britanci). Mumbaj znači „grad posvećen majci“. Broji 21 milion stanovnika i prava je metropola. Posetila sam otvorenu perionicu veša, koja je i danas u upotrebi, gde i hoteli nižih kategorija donose veš na pranje. Obišla sam riblju pijacu, Elephanta pećinu, gde je na ostrvu nadomak Mumbaja sagrađen iz jednog kamena hram posvećen bogu Šivi, indijski Big Ben, legendarni Leopold caffe, koji je bio meta terorističkog napada u 2008.godini, hotel Tadž Mahal i spomenik Getaway of India.
Najjači utisak, međutim, ostavila je poseta slamu Dharavi, koji je najveći u Aziji a treći u svetu (prvi je u Brazilu, drugi u Keniji) i u kom je snimljen legendarni film „Slam Dog Millionere“. Ovde milion i po ljudi živi i radi u uličicama širine jedva metar, po kojima se šetaju pacovi, divlje svinje, koze i krave. Bave se izradom posuđa, kožne galanterije, recikliranjem plastike i slično. Radni dan im traje od 12 do 15 sati, a plata po danu im je dolar, dolar i po. U istom gradu,samo na nekih 5-6 kilometara udaljenosti, poznati indijski tajkun sagradio je zgradu u staklu koja broji 27 spratova. Na vrhu živi on sa svojom petočlanom porodicom, a na ostalim spratovima 600 slugu koji ih opslužuju. Ima i svoj heliodrom. Eto zašto je Indija zemlja kontrasta!
Mogla bih da nastavim priču o Indiji, od načina tkanja kašmirskih tepiha, do klesanja figura od belog i crnog mermera, ali sledi vožnjom Marine Drive-om na mumbajski aerodrom.
Putovanje po Indiji bih završila čuvenom izrekom legendarnog Mahatme Gandhija: „Živi kao da ćeš sutra umreti, uči kao da ćeš živeti večno.“
Tesa
Indijske svadbe su posebne i traju od 5 do 7 dana. Ženama se oslikavaju ruke i noge kanom (Mehndi), pripreme traju više dana i jako su slikovite, cvetne i pune boja.
Pročitajte još
Blogomudraci
Prijatelji sajta
