pisite_nam@blogotres.rs

Kuvajte sa nama

Kad hleb zamiriše...

Jutro u selu. Toplo mi je ispod debelog jorgana, a nos hladan. Tamo su letnji dani topli, a noći ledene. Čujem baku koja sprema doručak. Svako jutro svež hleb, pečen ispod žara... miriše cela kuća. Mi deca jedemo ga kao kolač, nekad sipamo šećer unutra, dok je topao... To nam je bila prava poslastica.

Kasnije, kad sam porasla, gledala sam baku kako ga sprema, kako dugo mesi testo grubim, vrednim rukama, dodaje brašno, ceo sto joj služi kao daska, pa kad bude meko i vazdušasto stavi ga u podmazanu zemljanu tepsiju i izbocka viljuškom. Posle kad se ispeče ostanu te rupice.

hleb 1.jpg

Moram da priznam da talenat za pravljenje domaćeg hleba od bake nisam nasledila. Ne znam, možda je tu bilo presudno i iskustvo, a mi danas nekako uvek težimo brzim rešenjima. Ipak, priznaćete da je hleb u radnji jednostavno drugačiji i lošijeg kvaliteta nego nekada, pa i sama sve češće pravim pravi, domaći hleb - onaj mirišljavi sa rupicama.

Probala sam više različitih recepata, a onda sam shvatila da je taj „seljački“ hleb, najjednostavniji i najbolji. Brašno, kvasac, so i mlaka voda. Caka je u rukama, treba da su jake i spremne da dugo obrađuju testo, dok se ne pojave klobuci. Tad je spremno da se stavi u pleh, pa još da odstoji na toplom mestu jedno pola sata, sat. I, naravno, da se izbocka viljuškom. Kad već nije ukusan kao bakin, bar da slično izgleda.

Elem, svaki ručno pravljen bolji mi je nego kupljen u prodavnici. Nekad je mekši, nekad tanji, ali je ukusan. Ja uvek dodam susam, tako mi je lepši.

hleb 2.jpg

Probajte i vi. Neka vikendom vašim ukućanima zamiriše kuća na svež hleb, pa onda svi zajedno za sto na doručak. Setite se koliko su ti trenuci bili lepi kada ste vi bili mali.

Jelena

bg.jpg

U našoj tradiciji pogača predstavlja simbol porodične sloge, sreće i dobrote. Kao znak gostoprimljivosti gostima se nudi pogača i so. Taj običaj postoji i kod ostalih slovenskih naroda.

Pročitajte još