Sa osmehom kroz život

Kada ste uradili nešto lepo za sebe?

Sretoh na jednom rođendanu prijatelje mojih prijatelja, koji su pre nekoliko godina rešili da se presele u Australiju. Nasmejani, nekako rasterećeni, srećni.

Znam da im je dosadilo da ih ljudi pitaju: kako je tamo, jeste li nostalgični? Uglavnom se onda svede priča na to kako je ovde loše i kako bi svi da žive negde van zemlje, dok je njima tamo u inostranstvu sigurno divno.

Ipak, priča je nekako morala da ode u tom smeru. „Uvek ima dobrih i loših stvari, ali tamo je više dobrih“. Njima novac nije bio osnovni razlog da sa dvoje dece odu hiljadama kilometara daleko od svoje zemlje, već želja da imaju miran i normalan svakodnevni život.

Sve sam to već čula od velikog broja prijatelja i ljudi koji su otišli, ali ono što me je navelo na razmišljanje je rečenica: „U Australiji ljudi umeju da uživaju u životu, da vikende provode sa svojom porodicom, na plaži, u prirodi, da ugađaju sebi“.

„Zašto mi to ne radimo?“, pomislih. Delimično jeste zbog novca, ali opet, mogli bismo da izdvojimo za izlet ili jedno skromno vikend putovanje, negde ne tako daleko. Jednostavno, nismo naučeni, ne razmišljamo o tome. A tako je malo potrebno da se bolje odmorimo od naporne nedelje, da u društvu najbližih radimo nešto zanimljivo, korisno, da nešto vidimo i naučimo, upoznamo nove gradove, planine, izletišta. Malo li ih je u našoj divnoj zemlji!

Razmislite zašto toliko volimo praznike. Zbog toga što je to vreme koje provodimo sa porodicom, prijateljima.

U poslednje vreme se trudim da kad god možemo budemo zajedno, da stvaramo trenutke za pamćenje i dragocene uspomene koje nam obogaćuju život. Da se sećamo piknika pored reke, vožnje brodićem, duge šetnje pred kraj dana i dugih razgovora o svemu i svačemu, zajedničkog smeha, odlaska u muzej ili pozorište, ručka koji nas je zadržao nekoliko sati za stolom u restoranu.

Kad ste uradili nešto lepo za sebe? Dan nam prođe da ne primetimo, bombardovani silnim informacijama, uglavnom lošim, čas posla padne mrak, a da nismo ništa uradili, nismo razgovarali, razmenili po koju nežnost, podelili iskustva. Prođe dan, nedelja, mesec, godine...

Osvrnite se, promenite se i pokrenite! Isključite telefone, pogledajte oko sebe i posvetite vreme sebi i onima koje volite.

Jelena - Blogotres

Treba da se trudimo da kad god možemo budemo zajedno, da stvaramo trenutke za pamćenje i dragocene uspomene. Da se sećamo piknika pored reke, vožnje brodićem, duge šetnje pred kraj dana i dugih razgovora o svemu i svačemu, zajedničkog smeha, odlaska u muzej ili pozorište, ručka koji nas je zadržao nekoliko sati za stolom u restoranu.