Telo i duh

Kako kontrolisati glad

Glad je signal da našem telu nedostaje hrana. Većini ljudi potrebno je da prođe nekoliko sati između obroka da bi je osetili, ali kod nekih taj osećaj se javlja gotovo odmah nakon što su jeli. Bes, ljutnja, glavobolja, struganje u stomaku, nervoza, samo su neki od simptoma prouzrokovanih osećajem gladi.

Uzroci mogu biti različiti, a jedan od njih je da ste zapravo dehidrirali. Često pomešamo žeđ i prazan stomak, pa ponekad i čaša vode može da reši problem. Takođe, moguće je da ste na dijeti u kojoj nema proteina, masti ili vlakana, ili ste izloženi stresu.

Razlozi prekomerne gladi

Ne jedete proteine

Ako ne jedete dovoljno proteina bićete stalno gladni. Proteini su važni za kontrolu apetita, smanjuju osećaj gladi, samim tim ćete unositi manje kalorija tokom dana.

Proteini regulišu hormone gladi, deluju tako što povećavaju proizvodnju hormona zaduženih za sitost i smanjuju hormone zadužene za glad.

Uključivanjem proteina u svaki obrok sprečićete prekomernu glad. Ima ih u mnogim namirnicama, tako da ih nije teško uneti u organizam.

Meso, riba, jaja sadrže velike količine proteina. Nalaze se u mleku i jogurtu, a od biljaka ima ih u mahunarkama, orašastim plodovima, semenima i žitaricama.

Ne spavate dovoljno

Spavanje je potrebno kako bi nam pravilno funkcionisao mozak i imuni sistem. Dobar san nas može zaštiti i od rizika od nekih hroničnih bolesti.

San je bitan faktor u kontroli apetita, jer pomaže u regulisanju grelina, hormona koji stimuluše apetit. Nedostatak sna dovodi do porasta ovog hormona, pa je preporuka da spavate oko 8 sati svake noći.

Jedete previše prečišćenih ugljenih hidrata

Rafinirani ugljeni hidrati su obrađeni i lišeni hranljivih sastojaka, oni su bez vlakana, vitamina, minerala. Pošto u njima nema vlakana organizam ih brzo svari, i to je razlog zbog koga ste vrlo brzo gladni nakon što ste ih konzumirali.

Rafinisanih ugljenih hidrata ima u belom brašnu (hleb, testenine), u sodi, slatkišima, pecivima. Ako ih jedete prekomerno, može doći do brzog rasta šećera u krvi. Organizam će na to odgovoriti otpuštanjem insulina kako bi uklonio suvišni šećer, što opet dovodi do naglog pada šećera u krvi i pokreće jedan začarani krug, jer će nizak nivo šećera signalizirati telu da mu je potrebno više hrane.

Ne znači da treba da prestanete da uzimate ugljene hidrate, potrebno je samo da smanjite njihov unos, tako što ćete povećati unos namirnica koje sadrže ugljene hidrate ali su i bogate vlaknima, kao što su: voće, povrće, mahunarke i žitarice u celom zrnu.

Hronični stres

Poznato je da stres povećava apetit. Hronični stres može da uspori metabolizam, zapravo adrenalin i kortizol preplave telo i uspore njegovu sposobnost da sagoreva kalorije. Stres utiče i na osećaj sitosti, jer organizam pod stresom smanjuje nivo leptina (hormon za osećaj sitosti), a povećava nivo grelina (hormon za osećaj gladi), pa više jedete a niste u stanju da utolite glad. Možete da žudite za određenim namirnicama koje su pune šećera i masti. Stres izaziva i poremećaj nivoa šećera u krvi i podstiče gomilanje masnoće na stomaku.

Najbolji načini da ublažite stres su fizička aktivnost, vežbanje i duboko disanje. Ako ipak ne možete da se izborite sa stresom, najbolje je da posetite lekara.

Maki - Blogotres

Izvori: healthline.com, magicnobilje.com