Upoznajte Srbiju

Lazarev kanjon i Zlotska geomagnetna anomalija

Ako želiš avanturu - go east! West je odavno postao dosadan...

Istok ima tajne koje će te zaintrigirati, prirodu koja će te oplemeniti i ljude koji će te razveseliti.

Na Rtanj nas je vodila žena, do kanjona muškarac, opet simbolika, noć i dan, Jin i Jang, suprotnosti bez kojih nema života. Penjanje i spuštanje, zora i sumrak, muškarac i žena, čarolija života nam nudi svoje znakove.

Lazarev kanjon je 20-ak kilometara udaljen od Rtnja, 4 km od sela Zlot, istočna Srbija, naravno. Prvo smo pešačili kroz bukovu šumu, uzbrdo do Velikog i Malog Malinika. Malina nema, ali šumskih jagoda napretek. Zastajemo na svakih par koraka jer svuda su jagodnjaci, kako smo nekada zvali mesta gde su se ušuškale ove lepotice. Uh, kakve su, već sam bio zaboravio da jagode imaju i miris. Onda opet kroz šumu, idemo grebenom do same ivice kanjona. Super su te šetnje, s kamena na kamen, svaki korak novi vidikovac.

Ispod naših stopala kanjon oštrih litica, nesagledive dubine, a oko nas puca pogled na okolne planine. Ove bliže našem oku su tamnozelene, one u daljini skoro crne. Rtanj, naravno, dominira, belo-siv od oblaka koji se tiskaju oko njega, nestvarno deluje, proviruje, osmatra, čuva... Major Tom to ground control...

Idemo na žurku ili ipak ne

Lazarev kanjon je dug oko 9 km, najveće stanište poskoka u Evropi. U ovo doba godine su zmije veoma aktivne, pare se, pa nije baš bezbedno šetati kanjonom. Uglavnom je neprohodan, nedovoljno ispitan, sporo se kreće kroz njega, pa ako te zmija ujede, pitanje je da li ima vremena stići do lekara. Jedino rešenje je nositi protivotrov sa sobom. Kažu meštani da je bezbedno posle prvog mraza, negde u oktobru, pa sam spremio ekipu za jesen, da prošpartamo kanjonom.

Nijednu zmiju nismo videli na obodu, žurka je dole, u kanjonu...

Zašto je ovaj kanjon toliko poseban, čak i u svetskim okvirima? Tu se nalazi geomagnetna anomalija, u svetu poznata kao Zlotska geomagnetna anomalija, nedovoljno ispitana, nažalost. Proteže se sve do Rtnja, čak do Bora i Majdanpeka. Geomagnetne anomalije su mesta na planeti gde iz dubine zemlje izbija magnetizam toliko jak da remeti magnetni tok planete sever-jug. Uzrok tog magnetizma mogu biti naslage ruda ili frekvencije iz utrobe zemlje.

Magneti su mnogo bitni za život na Zemlji, jer se oko naše planete nalazi magnetni štit koji nas čuva od sunčevih oluja i zračenja iz kosmosa. To je prva linija odbrane, kao što ozonski omotač štiti od UV zraka. Najpoznatije su Brazilska geomagnetna anomalija i Kurska, u Rusiji. Brazilska zahvata deo do Atlantika i ide čak do Bermudskog trougla, gde su nestali onoliki avioni i brodovi, upravo zbog toga. Kurska je najjača i zovu je treći magnetni pol, jer se stalno povećava. Ispod su otkrili zalihe ruda gvožđa, oko 50% svih zaliha na svetu.

Što je još zanimljivije, NASA i vojni stručnjaci tvrde da su oblasti pored geomagnetnih anomalija idealna mesta za vojne baze, aerodrome i geostrateške objekte, jer ih je nemoguće špijunirati iz satelita, a i ostalim sredstvima, s obzirom da imaju prirodnu zaštitu. Neverovatno!

Sad i priča o Rtnju postaje logičnija, energija koju zrači, priče o vatrenim loptama... Upravo na područje Rtnja i Sokobanje je pre nekih 150 godina pao prvi meteor, o čemu postoji pisani trag. Kamenčići-meteoriti su padali, niko nije povređen, a jedan kamen se nalazi i u Beogradu. Merenja su pokazala niske frekvencije na vrhu Rtnja, koje pogoduju da se pojačano sanja, ako gore spavaš...

Dakle, sada imamo geomagnetnu anomaliju u kanjonu, idealno mesto za vojni objekat, npr. aerodrom, imamo Rtanj, magičan i tajanstven, koji smeta avionima koji preleću preko njega, imamo Hitlera na Rtnju 1934, dva špijuna Gestapoa u upravi rudnika uglja koji je vodio Minh pred Drugi svetski rat. Šta će oni tu? Sigurno nisu kopali krampovima, garavi od uglja. U blizini imamo rudnike bakra, zlata,...

Kao da stvari postaju logičnije? Ili se još više komplikuju?

Sad je logičnija i priča šta će Hitler na Rtnju 1934, gde podiže crkvicu. Hitler jeste bio lud, ali je imao i neverovatne ideje. Gde će naći bolje mesto za bazu? Već je počeo u Gornjačkoj klisuri da gradi fabriku oružja, prugu do Bora, ruda koliko voliš. S Rtnja možeš da kontrolišeš pola Balkana, a i šire. Čije ovce njegovo i brdo... Tako je Hitler jurio i Sveti gral, kao i mnogi pre njega, ali ne zbog religije, nego iz praktičnih razloga. Nije to običan pehar...

Da li je slučajno što je Lazarev kanjon tako zarastao i neprohodan? Da ga nije neko ušuškao da sakrije nešto? Poneo sam vojnu busolu i na par mesta na grebenu kanjona proveravao da li ima odstupanja, ali ne, uredno je pokazivala sever, ništa je nije remetilo. Njenu iglu sam uporedio s iglom busole na mobilnom, on radi na GPS, obe su pokazivale u istom smeru. Možda nisam bio na pravom mesto, ne znam... Jedva čekam jesen da se spustim u kanjon i isprobam... Kada se zmije uspavaju...

Aromaterapija i kafana na kraju sveta

Posle grebena, spuštamo se niz proplanak, cveće toliko miriše da opija. Divlja detelina, hajdučka trava, divlji šipak, sve buja i cvrči pod nogama, dok hodaš aromaterapija iz prve ruke. Onda opet kroz šumu nekakvim kolskim putem, nije ni makadam, i tu se nalazi Etno-domaćinstvo Mustecić. Usred šume ljudi napravili kafanu, bungalove, kao bajka o Ivici i Marici. Simpatična vlaška porodica, vlaški ručak, sve spremljeno na drva, ručak jak ko Lazarev kanjon, Zaječarsko pivo ohlađeno u vodi. Bilo mi slatko da jedem sa zemlje, a i kako drugačije?

Mala Zorana, koja ima punih 5 godina, uzela me za ruku i pokazala imanje. Prvo me je odvela do kamene glave koju je njen deda pronašao u kanjonu, a onda smo obišli celo domaćinstvo.

"Zorana, ne bojiš li se zmija, u tim sandalama?"
"Ma, kakve zmije! Ajde“.

Sve smo obišli, samo dete može tako iskreno da ti pokaže svet. A ovo je prelepo mesto, u šumi, sve je prirodno, čisto, sveže, budi mir i spokoj. Pomisliš... da je sad zaspati i spavati danima... Riba u vodi i podrum u kući... Treba ovde doći, odmoriti se, uživati u miru i domaćoj hrani. Stvarno jedva čekam jesen...

Sumrak pada na kanjon. Rtanj već spava. Senke postaju sve duže. Odlazimo s ovog čarobnog mesta sa obećanjem da se vidimo u oktobru. Gledam ka Rtnju, preko kanjona. Kakve li tajne krije ovo mesto? Najveću od njih sam već pronašao, lepotu prirode, sve ostale su mi manje bitne, ali stalno nalećem na njih, povezane su, prepliću se...

Šta ćemo pronaći u oktobru? Idemo dalje, kamen po kamen, korak po korak.

Milan Kuga - Blogotres

Lazarev kanjon je nestvaran, bajkovit prostor zaturen u vremenu. Jedinstvena lepota i bogatstvo flore i faune su pravi mamac za ljubitelje netaknute prirode i divljine.