Ljudi oko nas
“MALI” LJUDI
Gledala sam nedavno predstavu „Naši dani“. Na bini glumac, glumčina - Radoslav Milenković. Čovek. Ume da kaže šta misli. Eh, da nas je više takvih… Predstavio je savršeno „male“ ljude, one koji nam na žalost kroje sudbinu.
Ali, i ukoliko ne gledamo širu sliku, već samo svoju, naše najbliže okruženje, vidite li te „male“ ljude?
Moji su se dugo krili, valjda od tih gromada ljudskosti kojima sam bila okružena nisu baš mogli da dođu do izražaja. A onda, iznenada, isplivaše. Jedan po jedan. Pomislih, gde sam ja bila do sada? Ko me je čuvao?
Koliko li je teško mrzeti lepotu, pamet, ljubav, prijateljstvo, nečiju snagu, vedrinu, sposobnost? Priznaćete, nije lako. Nije IM lako, tačnije.
Ja verujem u dobro, a znate zašto? Zato što i sada, kad vidim jasnije nego pre te „male“ ljude, koji ne znaju ništa, a misle da sve znaju, još bolje vidim one ljudske gromade, ona velika srca i bistre umove, one koji mi daju snagu. Vidim jasno one koji me štite - pogledom, rečima, delima.
Hvala. Bez vas ne bih mogla.
Jelena Bajević
"Ima ljudi koji se više raduju tuđoj nesreći, nego svojoj sreći", Branislav Nušić
Pročitajte još
Blogomudraci
Prijatelji sajta
