Kuvajte sa nama

Najbolji ćevapi u gradu

Ne znam nikoga ko ne voli ćevape, a ne umem ni da nabrojim koliko puta sam čula pitanje: Gde su najbolji ćevapi u gradu?

Meni se lično svuda sviđaju, možda samo onda jednom u nekom finom, novom restoranu u gradu nisu bili neki, ali moja je greška, trebalo je da na takvom mestu naručim neko jelo sa komplikovanim nazivom i sastojcima za koje nisam ni znala da postoje.

Znam jednu osobu, koja ne da voli, nego obožava ćevape. Moj svekar je živeo 35 godina u Kanadi, pa se valjda poželeo dobrih mesnih valjušaka. Otkad se vratio u Srbiju traga za njima. Probao je čak i sam da napravi, našao neke recepte na netu, mešao razne vrste mesa, dodavao različite začine, ali nikako da to bude ono što on želi i traži. A traži onaj osećaj iz mladosti, onaj ukus kad je još kao klinac u Mlavi jeo domaće ćevape. Mlave danas nema, pa ni takvog specijaliteta.

I ja već godinama tražim ukus viršli, onog belog krema iz Kinder lade, kao i neke mlečne čokolade i nekih bezveznih roze žvaka, ne sećam se kako se zovu, ali imam još taj osećaj slatkoće u ustima. Možda su to samo sačuvane lepe senzacije kojih se naše nepce seća, ko zna kako bi nam to danas izgledalo i da li bi nam prijalo.

U svakom slučaju, pridružila sam se mom svekru više puta u tom traganju. Zaključili smo da u Beogradu postoje dva baš dobra mesta za ćevape. Čačanin i Čubura, ali to sigurno već znate. Ako ništa, tamo su bar uvek istog, dobrog ukusa.

Deca najviše vole ćevapčiće ili je roditeljima najlakše da im to u restoranu naruče, jer znaju da će jesti. Moje dete, na primer, naručuje samo tri stvari: bečka šnicla, lignje ili ćevapi. Nigde salate ili luka, bar. A kakvi su to ćevapi bez luka? Moja sestra ni kao mala nije podnosila luk, crni ili beli, a ni dan-danas ne može da ga smisli. Ni miris ni ukus, ama oseti ga na kilometar. Dođe tako i samo vikne ljutito: „Otvaraj sve prozore. Daj dezodorans da naprskam. Ne bih dolazila da sam znala!“ A ja kuvala ručak pre tri sata, ništa ne osećam. Kod nas je u kući bilo praktično zabranjeno da se jede svež luk ili da se secka kad je ona tu. „Ne podnosi, muka joj je, zato“, pravdamo je svi i jedemo salatu krišom, kad ona nije tu da namiriše.

Dokaz za to koliko ljudi vole ove ukusne zalogaje jesu novi restorani po tržnim centrima, koji su, pored sve one brze hrane, odnedavno počeli da rade i ubijaju se od posla. Pre neki dan sam čekala na svoju porciju od pet ćevapa u lepinji sa kajmakom (verujte da mi je merka deset, ali se svaki put borim sama sa sobom), ne 7 minuta koliko mi je rečeno, već 15, zbog neverovatne gužve. Pa eto, meni su i ti dobri. Sarajevski. Kaže muž da su slični ali ipak bolji oni pravi na Baščaršiji, sa kajmakom i lukom. Eh, kao da ja to ne znam. Jes’ da nisam probala, ali umem da zamislim.

Obećao je – probaću, pa ga čekam.

Znate li vi gde su najbolji ćevapi u gradu? Ili i dalje tragate?

Jelena Bajević

1kg junetine od vrata (može i 70% junećeg - 30% svinjskog mesa), 50 ml vode, kašičica soli, 1/3 kašičice bibera, 3 čena sitno seckanog belog luka, 1 kašičica sode bikarbone, sitno iseckani crni luk kao prilog.

Prokuvajte beli luk, uz dodatak soli i bibera. Meso naseckajte na sitne kockice, pa u njega umešajte ohlađeni beli luk. Ostavite pripremljenu masu u frižideru da odstoji preko noći, pa potom sameljite. Ako ste kupili mleveno mesto, važi isto, pomešate ga sa prokuvanim belim lukom, odstoji preko noći, pa sutradan nastavak...

Smesu dobro umesite, dodajte kašičicu sode bikarbone, premesite još jednom i smesa za ćevape je gotova.

Ili tako ili pronadjite najbolje mesto u svom gradu gde možete da ih poručite!