Upoznajte Srbiju

PLANINA BOBIJA - PETI ELEMENT

Zvoni fon, zove Vila:

- Hoćeš možda na kampovanje, idemo na ...

- Idemoooo...

Kao da sam čekao ovaj poziv, menja sve… Vila je moja dobra drugarica, živi na Dunavu i nosi cveće u kosi. Hoću da spavam u prirodi, da spojim sva četiri elementa: vodu, vatru, zemlju i vazduh. Pokušaću... Ranac, šešir od papira, šator, vreća,… A da, nemam vreću za spavanje. Tu pomaže McKinley, zaštitnik svih last minute planinara.

Let me show you world in my eyes…

Četiri elementa

Sve civilizacije nama znane, odnosno svi filozofi tih civilizacija, govore o četiri elementa od kojih se sastoji priroda: voda, vatra, zemlja, vazduh. Budizam, hinduizam, grčki filozofi, svi govore o četiri elementa, malo neko doda ili oduzme, ali oni se nalaze u svakoj čestici na planeti.

Peti element je ETAR (kvintesencija), metafizički pojam, materija kosmosa koja povezuje ova četiri elementa. Nikola Tesla je imao poseban odnos s etrom, kao i sa celim svemirom.

Holywood je preko Lika Besona na svoj način objasnio peti element, svi znamo kako se završilo spasavanje sveta ofarbanog Brusa Vilisa.

May the force be with us!

Voda

Stižemo na planinu Bobiju, zapadna Srbija, između Valjeva i Ljubovije. Dočekuje nas Čiča Pera, sa širokom osmehom i zagrljajem. On živi tu u Šumskoj kući. Pre mnogo godina su mu lekari konstatovali rak bubrega, a on se onda povukao na ovu planinu, da se izleči pomoću prirode, ishrane i vode i - uspeo. Čovek je pobedio opaku bolest.

Bobija je poznata po izvorima, ima ih oko stotinu, većina je na preko 1000 metara visine, što vodi daje neki poseban ukus i kvalitet. Čiča Pera je prvih 20 dana, kada je počeo da se leči, samo pio vodu s ovog izvora, nije ništa jeo.

Nisam se mogao napiti ove vode, toliko je dobra, čim se napiješ, opet ti se pije i opet. Nisam se mogao ni nagledati ove vode. Sedeo sam pored izvora, gledao kako teče, slušao zvuk, umiruje.

Sedim i gledam u izvor, onda primetim Iskru, malenu curicu koja je sa nama u grupi. I ona sedi malo dalje i gleda u vodu.

- A Iskra, zašto gledaš u vodu?

- Volim. A ti, zašto ti gledaš u vodu?

- Valjda isto volim, ne znam...

Pričam joj o četiri elementa. Pričam sve okolo-naokolo, kao pričicu, ipak je ona dete.

- A etar? - pita Iskra.

- Šta etar?

- Pa zar etar nije peti, peti element?

Zabezeknuo sam se. Iskra ima 10 godina.

Nosimo pivo do izvora Dobra voda, da ga ohladimo. Mali izvor formira mali potok, pa smo flaše poređali duž njega i tako dobili Pivski potok. Ko nije pio pivo iz planinskog izvora i ne zna šta je pivo.

Vatra i zemlja

Noćićemo na Dražinom vidikovcu. To je visoravan, livada veličine fudbalskog igrališta, okolo je šuma, a ispod nas dolina, dok pogled seže daleko u prostranstvo...

Stavio sam šator skoro na ivicu provalije, malo nizbrdo, malo na kamenje, jer sam hteo da me sunce probudi čim grane. Popodne smo odmarali, gledali oblake, avione koji nadleću oblake i ptice koje lete ispod oblaka. Zaspao sam ispod bukve.

Predveče palimo vatru. Čiča Pera, zabrinut za moj šator, koji je na opasnoj nizbrdici, uporno me vodi po proplanku i traži bolje mesto. Ma jok, meni ovde kul. Dolazi klopa, prase s ražnja, a donosimo i pivo sa izvora. Sve je savršeno organizovano, čestitke vodiču Milanu.

Sunce polako beži u šumu iza nas, sedimo na zemlji iznad doline, vatra gori, velika, logorska. Dolaze harmonika i gitara, pesma, muzika, nebo se prosipa zvezdama, mesec nekako na pola. Harmonika ide na spavanje, gitara ostaje i nas nekoliko pored vatre. Pevamo, smejemo se...

...Noć je vlažna, njuška vučija,

baklje gore, pesma cigana...

Čujemo se verovatno kilometrima okolo, na 1.100 metara smo, zvezdani beskraj iznad nas. Osećam i peti element u vazduhu, deo smo ovog beskraja, povezanog nečim. Treći kamen od sunca, na kojem sedimo, samo je jedan kamenčić u kosmosu, ali meni drag.

Celu noć bih sedeo ovde, ali oko ponoći idem na spavanje, hoću da dočekam zoru spreman. Već duže vreme lovim svitanja po raznim planinama i kanjonima i kao svaki lovac, moram biti spreman i odmoran. Idem ka šatoru, milion zvezda se prosulo oko njega, moj šator postade hotel sa milion zvezdica. Ležim nizbrdo, ne smeta mi, zaspem odmah.

Vazduh

Budi me nešto oko 4.00. Nešto. Samo se trgnem. Zato sam i stavio ovde šator. Otvaram, mrak. Crne planine napred, iznad nebo pomalo sivo, a između samo crvena linija, kao flomasterom povučena. Izlazim napolje, prvi sam ustao, nema nikoga. Mir.

Samo neki huk dopire ispod planine, čuješ ga tek kada se totalno umiriš, kao da neko diše. Možda priroda diše, s jutra, kad nema nikoga. Vazduh čist, osećam ga svakom porom svog bića. Kao što noć očisti naše grehe, ponekad pobije naše probleme, tako nekako i prečisti vazduh. Prečisti sve, celu planetu. Sve je devičanski čisto, nevino.

Sedam na rub provalije i gledam rađanje novog dana. Sam sam. Još je mrak okolo, a sunce pokušava da se probije iza Medvednika, koji je pravo ispred mene, skoro na istoj visini kao i ja. Planinari se polako bude, u najvećoj tišini, da se nešto ne pokvari. Šutke šetaju, sedaju, šutke pričaju.

Vila nam kuva kafu na žaru, koji je ostao od sinoć. Na džezvu s vodom stavlja limeni lončić u kom je kafa, bez vode. Lončić pomaže vodi da brže provri, a voda polako greje i peče kafu. Kada voda provri, promeša kafu u lončiću i uspe u džezvu. Tako se kuva kafa kada si na kilometar visoko.

Već je uveliko svanulo. Sedimo na zemlji, pijemo kafu, gledamo kako sunce izlazi, dišemo svež jutarnji vazduh. Najslađa kafa u mom životu. Ceo svet je naš i mi smo ceo svet.

Slobodni. Zato smo tu, da bismo bili slobodni.

Nema zidova, plafona, televizora, ni vrata, nema stega, okova svakodnevnice, nema prašine koja te guši, nema ničega, samo sloboda, sloboda i četiri elementa: VODA, VATRA, ZEMLJA, VAZDUH.

I peti element koji sve to povezuje.

Milan Kuga - Blogotres

Vila nam kuva kafu na žaru, koji je ostao od sinoć. Na džezvu s vodom stavlja limeni lončić u kom je kafa, bez vode. Lončić pomaže vodi da brže provri, a voda polako greje i peče kafu. Kada voda provri, promeša kafu u lončiću i uspe u džezvu. Tako se kuva kafa kada si na kilometar visoko.