Sa osmehom kroz život

Prvi put u kuhinji

Danas mi izgleda skoro neverovatno da nekada nisam znala ni jaja da skuvam. Sada mi je sasvim svejedno šta ima u kuhinji, ako sam gladna napraviću fenomenalnu hranu, od onoga šta imam na raspolaganju.

Nije tako bilo uvek…Nisam prirodni talenat za spremanje hrane. Mene majka i baka nisu „upregnule u pregaču“, nisu me naučile ni da napravim ono što su same fantastično pravile (sad sam malo i ljuta zbog toga). Uvek je bilo: pusti to ja ću, biće dana smučićeti se, dok smo mi tu nemoj se mučiti.

I tako sam ja divno odrastala, što se kuhinje tiče, ko u američkim filmovima. Kuhinja je služila za izlog, ako sam gladna pare u džep i pravac restoran.

E, sad, šta je bio razlog da započnem svoje „kuhinjsko“ putovanje, ne sećam se tačno, ali se odlično sećam kako je to izgledalo. U vreme kad započinjem sa svojim kulinarskih umećima, ne postoji internet, u kući nemamo kuvar za početnike, moji su kud koji mili moji, nemam koga da pozovem. Nije bitno to što nemam, znam šta imam – kuhinju i tiganj i strašnu želju da ispržim mlade krompiriće i šniclu. Prosto ko pasulj. Ništa lakše.

Kupila sam i salatu, sva srećna i nasmejana ulećem u kuhinju, pa videla sam milion puta moju majku kako to radi levom rukom, bez problema i uvek ispadne ekstra. Sem toga, to su obični krompirići i parče mesa (ne smem ni da pomislim šta bi bilo da sam volela nešto drugo).

Ukratko, proces je započeo divno (dobro sam zagrejala ulje), strpam ja te krompiriće (sa sve osmehom na licu) u tiganj, kad poče ono ulje da pršti na sve strane, pecka po rukama, ne mogu ni da ih promešam, držim se hrabro, obmotala sam krpu oko ruke da se ne opečem. Počelo je i ulje da se dimi, kud ću šta ću, krompirići pocrneli, daj da ih izvadim biće da su gotovi.

Uf, sad još meso, e njega ću baš dobro da spremim! Strpam ja to meso u onaj isti tiganj, nalijem vodom (valjda sam glumila dinstanje), poklopim i ostavim, nije prošlo 15 minuta, poče i to da crvči na sve strane.Tu sam već iskusna, sklonim tiganj, lepo sačekam da se ohladi, onda sipam opet vodu i još desetak minuta prženja – odakle mi ta ideja nikako mi nije jasno.

Da moj prvi pokušaj ne bi prošao nezapaženo, baš tad se pojavljuje moja ujna, od svih dana je izabrala baš taj kada mi je pola kuće obavijeno dimom. Nekako je videh kroz izmaglicu I hrabro joj ponudim ručak (veća je njena hrabrost bila što je prihvatila).

Tog dana sam shvatila koliko me moja ujna voli, ali i da bih bez problema mogla da budem opančar. Meso koje sam spremila do tada neviđenom metodom, bilo je tako tvrdo, a opet savitljivo, pa nekako istovremeno i kruto, kao opanak koji ste prelili vodom i ostavili na suncu. Krompirići spolja crni kao iz dimnjaka da sam ih izvadila, unutra nepečeni, živi, ma sveži kao iz bašte da su.

Žvaćemo nas dve i zalivamo vodom (na salatu sam srećom zaboravila), a ja u sebi molim boga da nekoj ne pukne zub. I gledam u moju ujnu koja me još i hvali.

Ne znam koliko mi ja faca bila pokisla, ali mi je ona tad odala jednu tajnu.

Kada je prvi put kuvala tikvice samo ih je presekla na pola i skuvala. Nije znala šta bi drugo sa njima. Iskidale smo se od smeha.

Moja majka je pekla komad mesa celih 5 minuta, a na pitanje mog oca zašto je toliko krvavo, rekla mu je: Pa, ti stvarno ne znaš šta je biftek.

Moj otac je pri pokušaju spremanja ručka zapalio lonac, a tako je lepo bio zadenuo krpu da mu glumi kecelju.Valjda je ta krpa trebalo da od njega napravi kuvara.

Babu nisam morala da pitam ništa, oni su neka druga, izdržljivija generacija, mogli su da sažvaću i opanak... i bio bi im sladak, bolje nisu imali.

Poenta priče je da se ne uzrujavate mnogo, moji su bili u pravu. Naučićete sve onda kada vam bude trebalo ili kada budete želeli.

Par saveta za početnike
Držite se recepta, za eksperimentisanje će biti vremena kada malo ovladate kulinarskim veštinama.
Ako vam jelo zagori, prebacite ga u drugu posudu i prekrijte mokrom krpom, posle nekoliko minuta zamenite je drugom mokrom krpom, ponovite postupak par puta dok se ne izgubi miris zagorelog jela.
Ako hoćete da odstranite višak masnoće iz jela, uzmite (oljušten) krompir, isecite ga na 3-4 dela i stavite u jelo, pa ga kasnije izvadite.
Da bi vam sos, fil, puding, kačamak bili bez grudvica, uvek mešajte u jednom smeru, levo-desno mešanje neće napraviti glatku masu.