Ljudi oko nas

ŽIVOT BEZ SLOBODE

Kakav je život iza rešetaka i koliko promeni čoveka? Da li je moguće nastaviti život normalno posle izlaska i kako prebroditi osude ljudi? O dobrim i lošim stranama viška slobodnog vremena, borbi sa strahovima, učenju i deljenju, paralelnom svetu gde su drugačija pravila govori naša priča.

Hapšenje

Nisam se uplašio kada su me hapsili, znao sam da će do toga doći. Bio sam spreman, spakovao sam dve torbe, jednu za zatvor i drugu za bolnicu. Od policajca sam samo tražio da mi da njegov telefon da pozovem ćerku da joj javim pošto su mi moj oduzeli. „Sine, vode me u zatvor“, rekao sam joj.

U torbu sam spakovao sve, čak i vunene čarape i ćebe. Sve su morali da pretresu, pa me pitali „Šta će ti ovoliko stvari? Koliko ti misliš da ostaneš?“.

Kad sam stigao u zatvor shvatio sam da ipak nisam poneo sve što mi treba. Zaboravio sam svoju čašu i toalet papir, ali su mi dali tamo.

Odmah sam shvatio da je važna dobra organizacija vremena. Zna se tačno kad se ustaje, kad je doručak, kupanje... ja sam najviše voleo da čitam. Pročitao sam mnogo knjiga, nikada nisam spavao preko dana već sam gledao filmove i čitao. Uveče sam rano išao u krevet.

U zatvoru možeš da kupiš šta ti treba, napraviš spisak i donesu ti. Pare ne stoje kod zatvorenika, već na nekom računu, pa se svaka narudžbina i proverava. Ja bih, na primer, ponekad naručio kutiju cigareta da počastim drugove, ali su me odmah pitali zašto poručujem cigarete kad ne pušim.

Paralelni život

Ćerki sam rekao da mi donese roze Crocks papuče. Sve oko mene mačo frajeri, a ja u roze papučama. Ti frajeri za ručak neće da jedu pasulj, a ja jedem dok ne pojedem sve, ako mi ostane od ručka, stavim na prozor i sačuvam za večeru. Pored kroksica, po telu su mi neki klinci lepili one tetovaže iz žvaka, pa kad mi moji dođu u posetu šokiraju se jer iz daljine ne vide da su tetovaže lažne, a ja im kažem da tako mora u zatvoru.

Jedan sat tokom dana rezervisan je za šetnju. U početku sam malo trčao, malo šetao, dok nisam stekao kondiciju. Najgore mi je bilo to što moram da trčim u patikama bez pertli, ali i na to sam se navikao vremenom. Posle sam trčao bukvalno ceo sat, neki su se čak i kladili na mene, mnogi nisu mogli da veruju da jedan matorac može da trči sat vremena bez prestanka.

Voleo sam da pevam. Tako, dok šetamo u krugu. Ja pevam Didulidudi, a ostali zatvorenici odgovaraju Diduliduda. Tako sam čuvao zdrav razum, uz neku šalu, ponekad neumesnu, ali pomoglo je.

Što se tiče higijene, sami smo čistili. Najgori posao je čišćenje toaleta. Spavali smo u malim prostorijama u kojima su bili kreveti na tri sprata i tu je i taj WC, tu jedeš i spavaš i vršiš nuždu. Sve u istoj prostoriji bez vrata, ali šta ću, nisam u hotelu sa pet zvezdica pa da se žalim.

Bio sam u sobi i sa lopovima, narkomanima, ali i onima koji su napravili saobraćajni prekršaj. Bilo je teških i opasnih situacijia. Desilo se na primer da ostanu bez cigareta, danima, pa su svi nervozni. Toliko da metlu grickalicom iseckaju. Jednu noć su uvijali čaj i pušili, cerekali se kao ludi. Komandiri došli noću da provere da neko nije prokrijumčario alkohol, pa se smeju tako, a oni napravili cigarete od čaja i bezveze se smeju.

Zatvor je mesto gde se trguje sa svime što imaš. Na primer, jedan klinac me je pitao da li može da uzme moje viršle koje sam dobio za doručak, a da mi da dve cigare. Ili se trampimo, ja nekom dam doručak, a za ručak dobijem duplu porciju.

Ono što je ovde dobro je hleb. Hleb u Zabeli je odličan, mali, pravi, ukusan, šteta što ne može da se kupi u prodavnicama.

Kad razmislim, bilo je tu još pozitivnih stvari. Imao sam mnogo vremena za razmišljanje, za čitanje. Teže je onima što imaju malu decu, pa razmišljaju od čega i kako žive. Meni su deca velika i samostalna, pa o tome nisam morao da brinem. U zatvoru sam shvatio ko mi je prijatelj, a ko nije. Imao sam mnogo vremena za razmišljanje.

Posledice života u zatvorenom

Ipak, boravak u tom zatvorenom prostoru ostavio je posledice na mene. Od kako sam izašao iz zatvora imam probleme, postao sam povremeno asocijalan, ali neki i ne žele da se druže sa mnom zbog moje prošlosti, retko se šišam i imam problema u odnosu sa ženama.

Zbog svega toga idem redovno na terapije kod psihijatra. Najteže mi pada to što me ljudi izbegavaju. Moji doskorašnji prijatelji danas često okrenu glavu kad me vide. Ja jesam bivši robijaš, ali sam čovek, nisam nikoga ubio ni prebio. Odgovarao sam za svoje greške, sve po zakonu. Izašao sam iz zatvora pre dve godine, bio sam tamo šest meseci, život mi je to upropastilo.

Realan život - šta posle zatvora

Ipak, uspeo sam da se vratim svakodnevnim obavezama. Posle 30 godina, koliko sam bio uspešan preduzetnik, danas radim na građevini. Moram da radim, da od nečega živim. Posao sam našao uz pomoć prijatelja, a o tome nisam znao bukvalno ništa. Radim sve što treba, vozim valjak, kopam rupe, sve što mi kažu. Zbog moje duge kose i prljavog radnog odela kolege me iz šale zovu kaljavi maneken J.

Optužnice još uvek nema i jednom nedeljno se javljam u policiji. Čekam da se ta agonija okonča.

Da objasnim. Imao sam svoju privatnu firmu, država me je tužila za utaju poreza. Tada sam firmu zatvorio i otišao u zatvor na šest meseci u okviru predistražnog postupka. Još uvek ne znam dokle su stigli sa mojim slučajem, ali sam dobio rešenje da mi se produžava mera javljanja. Ja se šalim da mi je zanimanje „profesionalni javljač“ jer sam svakog utorka u policiji kako bi mi lupili pečat.

O meni su bre i novine pisale uz malu sliku na naslovnoj strani. Priča o tome kako sam proneverio novac. Ja sam pomislio: „kad sam već dospeo u novine, bolje na prvim nego na zadnjim stranama“.

Iskreno, ne zanima me šta ko o meni misli. Pored sebe imam divnu devojku. Ona je divna, normalna žena koja prvi put u životu pored sebe ima nenormalnog čoveka. Zabavljamo se, slatke su to muke J

Planove nemam. Želim da putujem, da posetim dete u inostranstvu. Samo želim da se sve ovo već jednom završi.

Blogotres

Jedan sat tokom dana rezervisan je za šetnju. U početku sam malo trčao, malo šetao, dok nisam stekao kondiciju. Najgore mi je bilo to što moram da trčim u patikama bez pertli, ali i na to sam se navikao vremenom.