Preporučujemo/Vodimo vas

Zemun iz mog ugla

Zemun je prepun lepe istorije, koja zbog modernog sveta polako nestaje. Ja se trudim da neke stvari o Zemunu sačuvam I podelim sa ljudima.

Tako počinje moja šetnja Zemuom kroz ulicu Tošin Bunar, naime, ko je taj Toše uopšte, I gde je bunar?

Toša Apostolović poreklom Grk (Teodor Apostolos) bio je trgovac I jedan od imućnijih Zemunaca tog doba. Imao je problem sa očima, te je gubio vid povremeno. Jedne noći sanjao je san u kojem mu se predskazalo da treba da se popne na vrh Bežanije (koja je u to vreme bila deo Zemuna) I odatle zakotrlja bure, I da gleda gde će da stane. Tamo gde stane bure nalazio se izvor ,duboko pod zemljom I tu bi trebao da iskopa bunar. Kada se bude umio vodom sa tog bunara, njegove muke će nestati. Vredni Toša je uradio tačno kako mu je u snu rečeno I nakon umivanja vid mu se vratio. Posle drugog svetskog rata bunar je zatrpan I tu mu se gubi svaki trag.

Put me void pored Kalvarije I čuvenih stepenica Kalvarica, koje su delo vrednih I dobrih Zemunaca, koje ovim putem pozdravljam I zahvaljujem na divnom delu. Kalvarija ima podzemne tunele koje su koristili Austrijanci ,oni su danas dostupni samo stručnim licima zbog rizika od urušavanja zemlje.

Lagumi su prisutni na padinama sva tri brda (Ćukovac, Gardoš, Kalvarija) u Zemunu , neki su vidljivi sa ulice ,neki su u sklopu kuća, a neki zatrpani. Ne savetujem vam da svojevoljno ulazite u njih jer može biti opasno. Lagumi su se koristili kao prirodni frižider jer je u njemu temperatura ista. Što znači da leti hladi , a zimi greje.

Idemo dalje, kroz Zemunski park, u kojem postoji posebna lokacija na koju retko ko obraća pažnju.

Siguran sam da ste prolazili pored biste Branka Radičevića I pored videli dva velika kamena, podsećaju na nekakvu kamenu kantu za smeće zar ne?

E pa, upravo prolazite pored sarkofaga iz Rimskog doba!

Još 2013. godine obećano je da će se to mesto očistiti I urediti kako bi ljudi znali pored čega prolaze I šta gledaju. Sve do ove godine on je bio u užasnom stanju, služeći kao kanta za smeće ili mesto da psi vrše nuždu. Pre mesec dana on je obnovljen I sada ga možete videti u potpunoj lepoti. Kao dokaz da je iz rimskog doba postoji samo još jedan mali detalj u vidu glave pri vrhu, koji ukazuje jasno na to da je rimski. Stari Zemunci su mi pričali da je taj sarkofag donet sa Gardoša, što ja iskreno I verujem da je istina. Pa hajde da skoknemo brzo do Gardoša.

Kao najveća atrakcija Gardoša je čuvena Milenijumska kula. Neki je zovu Gardoš kula, kula Sibinjanin Janka, mada ja lično volim da je zovem pravim imenom. Gardoš je brdo pre svega, tako da česte su rasprave oko ovog imena , MIlenijumska kula je zvanični naziv. Mada je mnogi smatraju I kulom Sibinjanin Janka, princa, viteza koji je proterao Turke iz tih delova, mada mnogi se ne slažu sa tim, već ostaju verni nazivu Gardoš kula. Janko Sibinjanin , junak koji je opevan u našim pesmama ima ulicu odmah uz kulu I od nedavno spomenik na Zemunskom keju. Kulu su sagradili Ugari u čast hiljadite godine od naseljavanja u Panoniju. Neki kažu da ih je bilo četiri , simbolično na četiri strane sveta. Međutim postoje priče da ih je bilo sedam. Ja svakako ne znam sa sigurnošću koliko ih je bilo jer su danas samo dve ostale čitave, ova u Zemunu I Mađarskoj jedna.

Ulazak u kulu I penjanje do vrha budi zaista ogromno poštovanje I divljenje , jer stepenice idu spiralno I uske su jako, pa se tako treba lagano penjati, kako vam se ne bi zavrtelo u glavi.

A na vrhu kule ČUDO! Pogled od 360 stepeni, prelep pogled na Beograd I Zemun, na Dunav, Zemunske krovove I u daljini na Avalu. Međutim kratko sam uživao u tom pogledu jer mi je nešto drugo privuklo pažnju. Na ciglama na kuli nalaze se razna imena, ispisana latinicom I ćirilicom I to sve sa datumom. Datumi datiraju od prvog do drugog svetskog rata, a verujem da ima I posle toga. Mene su lično privukla imena iz prošlih vremena. Pomišljao sam , možda su ovi ljudi ovde na straži bili, ili su mnoge priče ovde upisane samo imenima I datumom. U meni su probudili jaku maštu I verujem da svako ime ima svoju priču, a ima ih mnogo, mnogo.

Zemun je prepun čuda, koja treba biti ispričana I sačuvana. Ja pričam neka svoja koja sam lično video I o kojima sam tragao. Dakle, svi koji su bili pre I koji su sada ovde, vole Zemun, jer to je grad sa dušom I ljudi u Zemunu su drugačiji od ostalih. To su ljudi sa ponosom I vatrom u srcu koje ja mnogo volim. A vala I imaju na šta da budu ponosni. Pa sledeći put kada budete na vrhu Milenijumske kule, pogledajte cigle I maštajte o nekim davnim vremenima I ljudima. Volite Zemun svakim danom sve više!

Tekst poslao https://www.instagram.com/robin.iz.hooda/