Šta god da radite, morate se svakom klijentu posvetiti sa puno pažnje, uz jasnu komunikaciju i veliki profesionalizam. U radu sam se često susretala sa preduzetnicima, menadžerima, vlasnicima biznisa, koji zaboravljaju jedan važan segment. Brend ne čini samo vaš logo, slogan, korporativna boja, brend zapravo gradite kroz svaki kontakt koji imate sa klijentima, svaki vid komunikacije sa njima.
I tu sada stižemo do priče o poslodavcu, zbog koga sam odlučila da pišem o jednoj za mnoge uobičajenoj stvari - o imejlu.
Desio se imejl, tom našem Poslodavcu, koji ga je potpuno zbunio. „Moliću lepo, stavite me u BCC“, kaže mu pošiljalac.
„Kakav crni BCC“, vrišti naš Poslodavac (čupao bi kosu ili gladio ćelu – ovde sa moje strane čisto malo diskriminisanja muškog roda, kao nama ženama se ne bi desilo ni u ludilu da ne znamo za BCC) „koga da pitam od zaposlenih, da li iko od njih zna? Pera ne zna, Žika neće da kaže, Laza se podsmeva“.
Kao u matematici, najteži zadatak rešen, a najlakši...ni zarez mu nije tačan.
Vodite uspešan biznis, a onda vas klijenti napadnu jer ste poslali grupni mejl, a svi hoće i treba da budu - jedini, jedinstveni, posebni. Gaf ili greška, šta god da je, brend se jako teško gradi, a lako ga je zapustiti i ispustiti.
To, CC i BCC
Da ne biste pitali Žiku, Peru i Lazu, da ne biste prevrtali po kući dečije knjige iz osnova informatike u nadi da ćete naći odgovor, ili još gore - tražili pomoć od svoje dece koja se izgleda sada rađaju sa informatičkim znanjima, podsetićemo se osnova:
To: mesto gde upisujete kome želite da pošaljete imejl.
CC: mesto gde upisujete adresu osobe koja treba da bude obaveštenao prepisci koju vodite sa nekim ili osobe čije ste ime pomenuli u imejlu.
BCC: mesto gde upisujete osobu koja će videti vašu prepisku, ali koja ostaje sakrivena za ostale učesnike u prepisci (želite iz nekog razloga da sakrijete imejl-adresu određene osobe).
