Preporučujemo/Vodimo vas

Gabon II deo - Zemlja suprotnosti

Ovaj put o Gabonu ne kao o turističkoj destinaciji, već kao o zemlji boravka. O životu na tim prostorima iz prve ruke - Branka Vijoglavin.

U Gabon sam došla pre 35 godina, na kratko, a ostala sam evo skoro 4 decenije. Moj život se sada odvija na relaciji Beograd-Libervil, gde god da se u tom momentu nalazim ono drugo mesto me vuče natrag.

Gabon je zemlja po površini jednaka nekadašnjoj Jugoslaviji, ali nenaseljena. Ima oko dva miliona stanovnika. Oko 90 odsto su katolici, ostalo muslimani i neke druge veroispovesti. Zvanični jezik je francuski, jer su do 1960. godine bili francuska kolonija.

Libervil je glavni grad, sa oko 600.000 stanovnika. Nalazi se na obali Atlantskog okeana. Plaže su pune palminog i kokosovog drveća, uređene i čiste. Klima je tropska i za one koji imaju novca ovaj grad je raj na zemlji. Inače, on je među deset najskupljih gradova na svetu.

Postoje paradoksi koji čine posebnom ovu zemlju. Recimo hrana. Većina živi siromašno i hranu nabavlja iz prirode, besplatno. Ima toliko banana, raznog voća i egzotičnog povrća koje ljudi slobodno beru. Što se nas tiče (mene i moje porodice), iako u blizini rastu banane, mi ih kupujemo na pijaci po paprenoj ceni. Sve je podnošljivo, jer spadamo među 10 odsto stanovništva koje puno zarađuje i živi na visokoj nozi.

Gabonci su miran, gostoljubiv narod, ne mnogo radan, ali pošten, koji drži do svoje tradicije i kulture. Običaj Gabonaca je da bacaju novac muzičarima dok se vesele (slično kao i kod nas na svadbama).

Zemlja nepreglednih prostranstava u kojoj postoje četiri nacinalna parka. Odlazimo na safari, deca obožavaju da u neposrednoj blizini vide slonove, žirafe, tigrove i ostale divlje životinje.

Kada poželimo da se opustimo i osetimo šta je pravi raj na zemlji, odlazimo na obližnje poluostrvo Ekvata. Putuje se brodom četiri sata. Hoteli, bungalovi, tirkizno plavo more, plaže sa zlatnim peskom, netaknuta priroda. To je jedino mesto u Africi gde džinovske kornjače polažu jaja, pa često idemo da ih vidimo i fotografišemo.

Onog trenutka kad postanete deo stanovništva koje se smatra imućnim, jer imate debeli saldo na bankovnom računu i ogromnu kuću u elitnom delu grada, po nepisanom pravilu preuzimate obaveze koje nameće država. Morate da uposlite u kući i plaćate određeni broj ljudi, što s obzirom na prihode nije veliki namet, a za te ljude znači opstanak. Tako smo imali dadilju dok su deca bila mala, a sada dnevnog i noćnog stražara, kuvaricu, kućnu pomoćnicu i baštovana.

Iako imamo toliko ljudi u kući koji brinu o nama, od pljački nismo bili zaštićeni. Gabonci ne pljačkaju, već stranci izbeglice koji dolaze iz susednih zemalja. Granica je duga i nisu u mogućnosti da je bezbedonosno pokriju. Nas su pljačkali devet puta, a jednom su mi 15 minuta držali pištolj uperen u glavu. Uzeli su ono što se našlo u kući, uglavnom moj nakit. Navikla sam, nemam više strah. To mi dođe kao nešto normalno, uvek se ja zadesim kod kuće sa decom, dam ono što imam i lopovi odu. Posle u policiji i preko osiguranja sređujem i naplaćujem štetu.

Gabon je pun zmija, a otrovne zelene i crne mambe su se odomaćile. Ima ih i u Libervilu. Moj sin je, kad je bio dete, jednog dana doneo malu mambu. Navikli smo se, treba dobro da se pazi da ne bi ušle u kuću, vodimo svi računa, i mi i posluga, pa mogućnost da uđu u kuću skoro i da ne postoji.

U Gabonu prete i tropske bolesti. Komarci prenose malariju koja se efikasno leči.

Pripremite se za put u Afriku

Institut Batut - vakcina protiv žute groznice, tzv zeleni karton koji važi 10 godina.
Za malariju se uzima odgovarajući lek pre puta, tokom boravka i po povratku.
Morate preduzeti određene mere opreza u zavisnosti od zemlje u koju putujete.
Pijte flaširanu vodu, nosite laganu pamučnu odeću (zbog velike vlažnosti) dugačkih rukava.
Raspitajte o zdrvstenoj prevenciji pre putovanja kao i o potrebnim vakcinama.