Sa osmehom kroz život

IZNENADNA SREĆA

Znate onaj osećaj kad vas nešto iznenada iznenadi? Obraduje? Ili ste zaboravili kako to izgleda?

Kako rastemo i odrastamo sve je manje tih trenutaka, a možda ih i sami ne prepoznajemo. Kada nas neko zagrli, kaže neku lepu reč, kupi nam doručak, odemo zajedno u šetnju, gledamo se, pričamo o svemu...ili osećaj sreće kad se neko iznenada pojavi, a da nismo očekivali, obraduje nas nekim nenadanim malim poklonom, podeli sa nama nešto lepo...i ružno je manje teško dokle god se deli.

Dok sam bila mala obradovalo bi me kad mi mama napravi krofne, jer mi se baš one jedu u deset uveče (to me priznajem i danas raduje), kad mi tata kaže da idemo u bioskop, pa na pljeskavicu, kad baka hoće da se igramo prodavnice, pa povadim sve iz njenog špajza (obožavala sam njen mali bordo novčanik sa crvenim i sivim parama unutra), kad sestra i ja uveče zapevamo u krevetu jer nam se baš peva.

Danas se trudim da sačuvam te osećaje, trudim se da prepoznam dobre trenutke i da ne zaboravim da se radujem. Zato i kažu da sam kao dete. Skačem i vrištim kad sam srećna i neutešna sam kad sam tužna. I neka sam, neke stvari ne treba menjati.

Pronađite to dete u sebi, pogledajte ovaj sumorni svet drugim očima, naučite ponovo da se radujete jednostavnim, dobrim ljudima, delima, stvarima...ako ste zaboravili.

Jelena Bajević