Preporučujemo/Vodimo vas

Medved i slavuj - Ketrin Arden

Čuvaj se zla što iz šume vreba

Ne pridajem mnogo značaja izgledu knjige, desi mi se da zaista sagledam šta je na koricama tek nakon čitanja. Međutim, ovoga puta samo jedan pogled bio je dovoljan da se zaljubim. Pomislila sam kako lepšu knjigu u životu nisam videla. Kakva li će tek biti unutra, kakav joj je sadržaj kad je inspirisala na ovako lepe korice. Otvorim, kad ono još jedno iznenađenje - sva je u kurzivu, prelepa tanka slova kao da plešu po hartiji.

Kako ću ja to čitati, pomalo se zabrinuh, sve češće mi se nešto magli pred očima, a počela sam i da odmičem redove sve dalje. Već posle prvih nekoliko stranica bilo je jasno da neće biti problema.

I ne bi bilo u redu da tako neobična knjiga bude ispisana običnim slovima...

Kad mi je najteže ja čitam bajke. Ne bežim od stvarnosti, samo se malo od nje odmorim, skupim snagu i podsetim kako je ključ svega verovati u dobro i da sve što se dešava ima nekog smisla, iako se ponekad čini da su se sve prilike i neprilike ovog sveta urotile protiv nas.

Ova bajka bila je tako blagonaklona prema meni, sa mojim omiljenim motivima – carska Rusija, zima i neverovatno hrabra devojka sa čudesnim sposobnostima. Vasilisa će imati težak zadatak da spasi svoju porodicu i svoje selo od jedne nestvarno ledene zime i opasnog neprijatelja koji se nadvio nad vlastelinstvom njenog oca. Kako Vasilisa raste tako se otkrivaju njeni darovi, koje nije lako nositi, a sa njima raste i svest o odgovornostima koje preuzima.

Uz sve to, ona ostaje nežna i brižna prema onima koji su joj najdraži, svojoj porodici. Skoro istom snagom voli i brine za svoj narod, ali i one koji drugačije razmišljaju. Vasilisa uspešno pregovara sa kućnim duhovima, duhovima prirode, pa čak i sa samom smrću, jedino joj sa ljudima teško ide. Oni će u nju sumnjati, odbacivati je, prognati, ali to neće uticati na njenu ljubav i posvećenost borbi u koju se upustila, a za koju je od samog rođenja bila predodređena.

Imam utisak da su danas bajke potcenjene, da ljudi sve slabije i slabije osećaju koliko duboke istine su u njima sakrivene ispod te dramatične priče. Nisu one uzalud takve, već da bi se snažno urezale u svest i tamo posejale seme jednog dubljeg znanja, iz koga bi vremenom trebalo da proklija pravo saznanje o životu i ljudima, i što je najvažnije - samom sebi.

U tome je magija bajki, jer je njihovo dejstvo na ljudski um neprimetno, zamaskirano doživljajem fantazije. Zato detetu u nama treba bajka da se oporavi od svih slomova, iskonskim znanjem koje se u njima krije - o životu i smrti, ljubavi i snazi, strahu i slobodi.

Ketrin Arden među likove uvodi kućne duhove, rusalke i druga mitska bića, sučeljavajući ih sa hrišćanskim poimanjem sveta, u kome oni kopne jer ih ljudi više ne priznaju i okrećući se od njih, okreću se i od prirode i iskonskih sila. Vasilisa je jedina spona između starog i novog, čvrst most između dva sveta koja su jednako nestabilna i podložna raznim iskušenjima i padovima. Ona je i staro i novo i još mnogo iznad njih, iznad života i smrti.

Nasuprot strahu je sloboda, nasuprot smrti je ljubav.

Naravno, uplešće se pored hororne atmosfere i doza romantike, pa mislim da ne treba više trošiti reči na to koliko ćete uživati u ovoj bajci jedne zimske večeri, jer je upravo za taj kolorit stvorena...

Sve popularniji izdavač Dibidus films & books počastio nas je jednim izuzetnim delom, a evo u mojim rukama je upravo i nastavak priče o Vasilisi, pa vam javljam da li je dostojan prvenca. U najavi je i treći deo.

Sve dok ne pobedi dobro, znajte da nije kraj, ali vodite računa - nije uvek dobro ono što vi mislite, dobro može biti i nešto ili neko naizgled sasvim suprotan od onoga što ste očekivali. Zato verujte u bajke i nemojte uvek misliti da je jedino ispravno rešenje ono koje ste vi zamislili, sačekajte strpljivo kraj.

Brana

Izvor www.zmajknjiga.rs

Imam utisak da su danas bajke potcenjene, da ljudi sve slabije i slabije osećaju koliko duboke istine su u njima sakrivene ispod te dramatične priče. Nisu one uzalud takve, već da bi se snažno urezale u svest i tamo posejale seme jednog dubljeg znanja, iz koga bi vremenom trebalo da proklija pravo saznanje o životu i ljudima, i što je najvažnije - samom sebi.